Friday, February 3, 2017

Heroj


- Nekako sam uvek u tebi videla heroja, sve ono sto si mogao biti a nisi. I bas to me je dovelo do zakljucka da je istina ono da nije bitno kako te drugi vide vec kako sebe sam vidis. U tvojim rukama je sve, ljudi okolo su samo smernice. 

1. Добро јутро - вече. 
2. Ти мене ненормално инспиришеш.
3. Послаћу ти на Вибер. Овде не може да стане.

- Posalji mi na mail, zelim to tamo da imam.

Херој.
Како то добро звучи, враћа осмех на лице и ласерске зраке очима, 

нема крила али лети.
Знаш сваки херој има слабу тачку или извор енергије.
Овом твом та слаба тачка и енергија је људско биће.
Неко у ког се заљубљује сваки пут, сваки дан, сат и минут другачије и више.
Многи то не могу разумети али такава је она а он такав због ње. И то траје..
То назови лудило понекад је толико јако да сами хероји, чак и сви Руски писци не умеју да покажу и искажу.
Али...
Шта се дешава херојима кад остану без извора ?
Ко њих тад усмерава ?
Одговор није ко већ шта ?
Згужван, згажен, одбачен, немоћан, устаје диже главу, навлачи осмех на лице и верује да ће опет некад бити херој.

- Mozda mi nismo stvoreni za brak i za takve stvari, mozda smo stvoreni da guramo kroz zivot slobodni a voljeni.

У суштини то је само потпис на папиру и парада пијанства и кича. 
Што се мене тиче не цимам се око тога. Некако би ми у овом тренутку тешко пало да се толико вежем. При самој помисли осећам гушење, као да ми неко сече крила. 
Елем, свака девојка машта о венчању, хаљини и ... Знам да ти ниси од оних традиционалних и конзервативних. Али живот је тек пред тобом, нови свет и многа врата која треба да отвориш и кренеш у бесконачно лудило што живот се зове..
Тако да ћеш се можда предомислити.
Ако довољно полудиш и нађеш неког коме можеш да се препустиш а пре свега да верујеш и тотално скроз до краја пустиш у свој мистериозни живот.

Friday, January 6, 2017

MISEVI CESTO ZBORE O LAVU


Miševi često zbore o lavu.
Miševi tuđe živote žive.
Al' su bez daha od svoga straha.
Lava ne vole. Al' mu se dive.

I miš nikada neće da prizna
Kako se lavu iskreno divi.
Miš sanja često slavu i presto.
Al' gricka, šuška i tako živi.

Pričaju kako poznaju lava
I da su jači, bezbrižno leže...
Al' čim se lavlјa pojavi glava
Nastane tajac pa se razbeže.

Spori, a misle kako su brzi,
U svojoj zlobi miševi trunu...
Neko je rođen samo da mrzi.
A neko rođen da nosi krunu.

(Nedelјko Popadić)

Follow this blog by your E-mail