Saturday, December 31, 2016

Ne možeš ti

Ne možeš ti na silu ništa. Ni da dišeš, ni da voliš, ni da pišeš draga moja. 
Valjda ćeš zato zauvek ostati neprofesionalna, nemaš kontinuitet. 
Ma ko vam je to prodao priču da je umetnost stvaranja ograničena kontinuitetom? To je nemoguća misija. 
Da bi stvarao moraš brutalno da želiš, ali moraš i da se odrekneš i dopustiš sebi da živiš. Svakoga dana, svakoga trenutka. Iznova da menjaš i doživljavaš, jer samo tako ceš moći nešto naspram ogromnog ništa koje te okružuje. 
Sve je počelo kada si prvi put shvatila da si u stanju da za nedelju dana jeftinim prevozom, onim za "obične smrtnike"

Wednesday, December 14, 2016

Decembar? Vec? Pff..

Decembar? Već? Pff meni je tek oktobar pri kraju.
Kažem ti, ne bi verovala na šta sve možeš da naletiš dok tako nesputano živiš ovaj jedan život koji ti je dat. Bukvalno ću postati master u medjuljudskim odnosima svake vrste ako nastavim ovim tempom.

Prvo jedan koji ne voli proslave novih godina pa bi ostao u stanu i sve to u poslednjem momentu dok se ja zlopatim sa ful opremom za vesele-kič-dočeke na mestima koja ne uključuju njegova 4 zida. 
Zatim jedan kome je "kurva" svaka koja čak i samo izjavi nešto na temu iznad pomenute.
Pa onda pobegnem od svega da malo odmorim svoje energetsko biće ali avaj nije mirovanje nikad bilo za stvaranje, pa hop opet u ulogu nesputane.
Par godina kasnije slabo se šta promenilo. Pripadnici suprotnog pola postali su "malkice" stariji alii ništa zreliji, haha sve smo se ponadale, znam.
Ukoliko ne mogu da vas impresioniraju ili ste "previše dobar ulov" ( Na stranu što niko od nas nije "previše dobar" već previše nesiguran. A što se "ulov" dela tiče nije on Vas ulovio, Vi ste njega, tako je oduvek bilo, samo su žene nekada bile pametnije pa lepo puštale muškarca da veruje kako je "odneo pobedu", 

dok mi, drage moje jake i samosvesne, danas to ne radimo jer, mi NISMO lovina. ) sve brže i lakše odustaju i zato nema ni adekvatnog "lovca" na vidiku. Kad to vidimo onda lepo same sve sebi priredimo i udovoljimo jer kome još treba dete pre trudnoće, jel??  A kad je već tako onda jedino "rešenje" ove "veoma zapetljane" medjuljudske situacije vidim u promeni fokusa. 
Umesto da, kao što su nekada žene radile ( jer one sebi tada jesu dozvoljavale da budu "lovina" ), stavljamo fokus na muškarca koji će biti "glava porodice" i "veliki hrabri mužjak" lepo fokus stavimo na sebe. Prestanemo da se divimo ili još i patimo za malobrojnim kvalitetnim primercima i lepo pravac na posao a kad ugrabiš tih par sati za sebe onda patnju pretvori u energiju i preusmeri je na ličnost koja je uvek tu za tebe - ti, ime i prezime
Jer lepo reče Alan Watts: - Čovek pati samo zato što shvata previše ozbiljno ono što su bogovi stvorili za zabavu. A ja na to kažem - kad "ubodeš pravi tajming" srešćeš nekoga mentalno sebi ravnog i ludo ćeš se zabavljati, u to ne sumnjaj. A do tada znaš sa kim treba prvo da se zabavljaš. 
Ovde prestajem. Zabava zove. 
Ah da, prijatan nam i ovaj decembarski dan bio.


Iskreno svoja.
T.

Wednesday, December 7, 2016

Jabuka sa kikiriki puterom



Šta ti se dešava? Svašta. 
Zašto te nema? Zato što je dobro da te nekad nema. Jednostavno jeste. 
Nije baš svaki dan i svaki trenutak vredan toliko da te ima. 
Lepše je ovako. Povremeno je čak i neophodno.

Follow this blog by your E-mail